Raj

Raj nije mesto boravka u zagrobnom životu, raj je stanje svesti u tekućem životu koji živimo. Sami svojim mislima određujemo da li boravimo u raju ili paklu. Mislima.  Kako???  Nemoguće, pa tad bi svi živeli u raju da je to tako, ne bi se mučili.

I beše reč .....     Radovali smo se životu, živeli punog srca i čiste duše, voleli smo sve i sve je nas volelo, imali smo sve i delili sve, umeli smo sve i nikog nismo ugrožavali jer smo svi bili jedno, razumeli se bez reči, to je bio raj.

Iz Raja smo izašli onog momenta kad smo prihvatili šansu ba budemo veći, lepši, pametniji, srećniji, bogatiji.... i dobili smo individualnost umesto jedninstva, komplikovanost umesto jednostavnosti, mnogo toga smo dobili a i ono što nismo tražili.

Kako je bilo dobro kad više niko ne zna šta mislim, pa mogu da mislim jedno, pričam drugo a radim treće. Tad se u našim životima pojavila LAŽ i dugo nismo znali šta je to jer je nismo trebali ni poznavali. Kako je laž zauzimala sve više mesta  dovela je i za sobom PONOS, nešto malo kasnije  stigli su STID i SRAMOTA  pa smo tek tad morali ka krijemo misli. Potom se pojavila i PATNJA, a za njom polako i ZAVIST, LJUBOMORA, pa MRŽNJA i dobili smo tako novo društvo pa odbacili staro.

Zamenili smo osobe: roditelje, komšije rođake, prijatelje i sve ostale  novim  virtuelnim društvom koje smo tad počeli nositi sa sobom,  nazvali to emocijama pa umesto LJUBAVI jednejedine za koju smo znali, dobili širok spektar emocija  sa kojima smo se  igrali. U toj igri su nam pomagala i našacula. Posle nekog vremena emocije su postale sve veći i teži teret pa su senakon patnje pojavile i bolesti. Osobe s kojima smo stupali u različite odnosesmo počeli  etiketirati pa su to prestalida budu Pavle, Milica, Petar, LJubica i postali debeljko, ljubomorka, lažljiviac,plavuša ....  Bili  smo tako pronicljivi da  samo pogledom na nekog i nešto određujemo ukoju sortu spada i kako s njima treba postupati. Tako su nastala pravila,programi po kojima smo se ponašali i učili druge da se tako ponašaju.   Muškarci su vise ˝emocija˝ razmenjivali s klubovima nego sa devojkama i ženama skojima su živeli.  Odjednom nismo znalista ćemo s tom ogromnom količinom emocija pa smo ih počeli trošiti i navirtualne likove iz crtaća, filmova,  pasve do srceparajućih serija toliko da čak likovi iz serija  znaju da ih volimo. Sve je postalo virtualnopa  šaljemo nacrtana srca i smajlije itakva ista dobijamo nazad,  umesto  da se igramo, dodirujemo, grlimo, ljubimo.Kad smo prestali da razgovaramo Srcem i sakrili Dušu, apočeli  da pridodajemo značajasvojim  i tuđim mislima, dobili smonajveči, najbolji,  najlepsi, najskupljidar koji smo mogli dobiti.  Ima li sta veće,bolje, vrednije od EGA.Šta li smo to dali da bi dobili ego?Šta sve sad radimo da bi se vratili u prvobitno stanje bezproblema, patnje, bolesti?  To ne idelako jer čim smo se udaljili od drugih udaljili smo se i od sebe. Nismo mi samopekar, lekar...  plavuša, astronaut,bogataš, prosjak,princeza....  U svakomod nas je božanska iskra, iskra koja pokrece naša srca, ceo svet,univerzum.  Ta iskra nam govori da smosvi i sve sto postoji u univerzumu jedno, ona nas povezuje sa svim postojećim,ta iskra nam daje pristup svim znanjima, svoj mudrosti od nastanka univarzuma. Od te iskre smo se odmakli zbog ega i sad tražimo sebe,svrhu svog postojanja, postavljamo razna pitanja i u potrazi za odgovorimakrećemo na put oko sveta, trazimo učitelje i gurue,  iščitavamo biblioteke,   dobijamo odgovore od raznih likova, (neki odnjih će reći da treba da ˝čistimo˝ do 14-tog kolena unazad),  poverujemo im u početku pa posle nekogvremena shvatimo da nam nisu sve objasnili, pa tražimo nove,  panove, i dolazimo do sve umnijih i umnijih i opet nam fali nešto, nismo se  našli, ne pomaže ni meditacija,  i dalje tragamo  i tragaćemo dokle god ne zavolimo iprihvatimo sami sebe takve kakvi smo, trenutak u kome smo, dok ne zavirimo usvoju dušu, dok ne odbacimo  stečenamišljenja, stavove o sebi ali i o drugima, dok ˝samo˝ ne odbacimo EGO. Uz takvo novo shvatanje sebe i svega oko sebe automatski dolazi prihvatanje, opraštanje i zahvalnost i neverovatno dizanje pozitivne vibracije pa nam osmeh stalno na usnama,tek tad živimo i postojimo kao svesna bića. Shvatićemo da nam je svamudrost,  sva svesnost  od postanka univerzuma dostupna, da je svevreme uz nas i uspostavićemo ponovo link sa iskrom života.  Izgovaraćemo reči ljubavi, mudrosti,  svetlosti, iznenadićete se prvo sami onim što izgovarate a potom  i svi koji vas čuju. Um je pokretač svega u univerzumu iz njega sve potiče i jedinošto mu ne treba dozvoliti je da nam bude gospodar.  Raj je ipak tu kraj nas a do nas zavisi hoćemo li otvoritita vrata.
Izvor
Ivan Ivanda